Hmmmmmm

nema

pojma nemam shta bih mogla da pishem, mozhda sam bila malo znatizheljna pa sam zbog toga i napravila ovo.Opet sam pocela da povracam posle svakog obroka, ni sama nisam tacno sigurna zasto. Ne radim to da bih smršala ili nešto poput toga, meni nekako nije bitno kako cu izgledati spolja, to moje namerno izazivanje povracanja nije povezano sa telesnim. Svaki put kada jedem, kada sam sita osetim neku cudnu potrebu da to sve izbacim iz sebe, kao da se nadam da cu sa hranom izbaciti i nešto bitnije, neku cudnu naklonost ka gresima koja je deo svakog coveka. Ako ne povratimm posle jela osetim kako me nešto pritiska, muci, kao da se u meni iz te hrane radja zlo, kao da klija, a jedino što u tom trenutku mogu da napravim jeste da sprecim njegovu totalnu preobrazbu. Cudno je to, bulimija... Pitam se jel se moja zove grešna, mentalna ili kako vec? Ma dosta o tome. Znaci dana sam povracala 4 puta, i još cu cim ovo završim, jer ponovo se javlja ta cudna teskoba. Najgore je od svega što se posle povracanja i dalje osecam grešno ali ovaj put iz drugih razloga. Ja sam zlo, osecam to, a ne zelim da zivim sa tim .Svaki put kada povratim zamislim neko siroce, golo, boso, a nadasve gladno, kriva sam. Ja imam hranu ali uzalud je uništavam. Najbolje mi je u toku povracanja, osecam se mocno. Udjem u kupatilo, pustim vodu na slavini da moji ne bi primetili šta radim...Nekoliko sekundi nepomicno gledam u wc šolju, u tom trenutku je volim, to cudovište od keramike se hrani ostacima mene, moje duše. Pokušavam da gurnem celu šaku u usta, ona fora sa dva prsta kod mene više ne vredi, i uspem, moram da povratim 5 puta. Nisam ni malo gadljiva, ostaci polusvarene hrane se zadrzavaju na mojoj ruci ali posle svakog povracanja ja jednostavno moram da je gurnem ponovo, bez obzira na necistoce koje se nalaze na njoj. A da ne pricam o smradu, predpostavljam da je odvratan, ali kao da ga ne osecam moji mirisni receptori su se vec navikli na njega, nazalost glupo nazalost.
Bila sam kod baba Joke. Jele smo pricale, nervirala me je kao i uvek, ali naravno da joj to nisam mogla reci. Ah da danas je Uskrs. Gledala sam jedan film o Hristu, zbunjujuce je sve to... Zanima me tacno zbog cega se on zrtvovao? ništa se od tada nije promenilo, ratovi, nasilje, glad, nesrece, sve je prisutno, samo iako se sada cini da nije tako ovih dana je još  gore.... Ljudi kao da su zaboravili svrhu njegove zrtve... Bog nije smeo da nam da slobodnu volju, to mu je jedina greška, toliko o Bezgrešnom... Jedina nada koja u meni još gori je njegovo obecanje da ce zauvek, do svršetka biti sa nama... Mozda je tu negde oko nas, blize no što iko od nas moze da sanja, zar ce opet biti bozje janje, zrtveno janje za nas nevernike? Strašna je sudbina nas ljudi, i cini mi se kao da je svacija ista...

Igrala sam se sa kucicima, oni su makar iskreni, onakvi kakvi su, nisu kao ljudi...
Ja sam samo sanjalica, ništa drugo...